Данас обележавамо Дан сећања на ПОГРОМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У МАРТУ 2004.ГОДИНЕ

 

Мартовски погром означава погром српског цивилног становништва на Косову и Метохији који је трајао од 17.до 19.марта 2004. године,а  који су организовали припадници паравојне формације ОВК и албански екстремисти.

Мартовском погрому 2004. су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине Срба, у присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале. Непосредан повод за реализацију погрома је било објављивање вести о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар, у српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански и светски медији најпре окривили Србе из суседног села Зупче.

Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српске културно-историјски споменици. Два дана отвореног напада на српско цивилно становништво на Косову и Метохији се састојао у масовном прогону Срба, најмасовнијем од 1999. године.

Процењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло 11 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресакаиконапутира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштенихвенчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији.

Око 935 српских објеката је  спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала  Међународна мисија на Косову и Метохији, која није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе.

Челници међународне мисије на Косову и Метохији су након погрома, временом мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали као „серију акција”, затим као „организовану акцију” и као „спонтану реакцију”. И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *